Sandžak - vera i politika

Sandžak - vera i politika

Zahvaljujući pravnoj praznini, oktobarski pazarski Sabor nije mogao da smeni muftiju Zukorlića jer ga on nije ni izabrao

Piše: Miroslav Filipović

Muslimani su u prvu Jugoslaviju ušli sa tri odvojene verske zajednice: u Srbiji s vrhovnim muftijom, u Crnoj Gori s glavnim muftijom i u BIH s reis-ul-ulemom. Jedinstvo „muhamedanaca“ u Kraljevini ustanovljeno je Zakonom kojim "svi muhamedanci u Kraljevini sačinjavaju samostalnu islamsku versku zajednicu pod reis-ul-ulemom kao vrhovnim verskim starešinom sa sedištem u Beogradu“.

Raspadom socijalističke Jugoslavije razbija se i Islamska zajednica (IZ). Starešinstvo IZ za Srbiju prestaje da postoji, a o malobrojnim i raštrkanim muslimanima brine beogradsko muftijstvo s muftijom Hamdijom efendijom Jusufspahićem.

Nacionalna homogenizacija s početka devedesetih donosi homogenizaciju sandžačkih muslimana i kao rezultat toga njihovo partijsko ujedinjenje u okviru SDA, ali i versko ujedinjenje pod okriljem mešihata IZ Sandžaka (1993).

Kada je trebalo izabrati muftiju, između nekoliko uticajnih islamskih teologa, Sulejman Ugljanin, tada neprikosnoveni politički lider Sandžaka, izabrao je dvadesetdvogodišnjeg mladića Muamera Zukorlića, kažu, svog prevodioca i člana SDA, koji tek što je završio studije šerijatskog prava u Alžiru.

To je bilo vreme sveopšte muslimanske saglasnosti, ljubavi i saradnje u Sandžaku. Ugljanin je uz podršku Sarajeva čvrsto držao vlast, a potoci novca su preko Ugljanina počeli da pristižu u mladu islamsku zajednicu. Ali, med se brzo pojeo i počele su podele, sukobi i svađe u samom Sandžaku, ali istovremeno ništa manje ozbiljan i nepomirljiv sukob sa Islamskom zajednicom u Beogradu.

Majka svih sandžačkih sukoba je veliki sukob u trouglu Ugljanin-Ljajić-Zukorlić, u kome je duhovni vođa muslimana od početka čvrsto stao na Ljajićevu stranu. Sukob je nastao onog časa (1996) kad se Sulejman Ugljanin vratio iz „izgnanstva“ i pokušao da povrati kontrolu nad SDA Sandžaka.U Sandžaku je nastao lom, koji još traje i čini veliku štetu svima, a najviše muslimanima.

Nekako od tih vremena traje i sukob dva islamska centra i dve vizije – beogradske, na čelu sa starim Hamdijom efendijom, i pazarske, na čelu s mladim i agilnim Muamer efendijom. Beogradska zajednica je imala podršku moćnih islamskih krugova okupljenih oko osovine Kairo-Rijad i najautoritativnijeg islamskog univerziteta Al-Azhar, pazarsku su najviše podržavali Teheran i Istambul. Sukob dve vizije bio je manje-više akademski, sve do početka ove godine, kada je krajem januara u Beogradu proglašen Rijaset Islamske zajednice Srbije i za vršioca dužnosti reis-ul-uleme imenovan Hamdija ef. Jusufspahić.

Sredinom godine je u Novom Pazaru proglašena Islamska zajednica u Srbiji kao deo IZ Bosne i Hercegovine i za glavnog muftiju proglašen je Muamer ef. Zukorlić. Vrhovni poglavar „Zukorlićeve zajednice“ (reis-ul ulema) sedeo je u Sarajevu.

Obe zajednice pretendovale su na duše svih muslimana u Srbiji i obe su imale svoje argumente.
Beogradska se pozivala na istorijski kontinuitet, na Beograd kao sedište države i na kraju na pravni status jedine registrovane verske zajednice svih srpskih muslimana.

Sandžačka je imala na svojoj strani 120 džamija, veliki broj sveštenika i vernika, mrežu obrazovnih ustanova počev od dečjih mekteba, pa do Fakulteta za islamske studije. Imala je i još ima veliki hendikep, vezanost za Sarajevo po kojoj bi muslimani u Beogradu trebalo da sprovode odluke donete u Sarajevu, iako i u Beogradu imaju Islamsku zajednicu?!

Sukob je buknuo ovih dana u Sandzaku, ali se naslućivao i čekao čitave ove godine. Doduše, dobri poznavaoci prilika procenjivali su da sukob neće izbiti dok je Hamdija Jusufspahić na dunjaluku, ali, eto, prevarili su se. Uz izvesnu političku podršku, početkom oktobra, u Novom Pazaru održan je skup muslimanskih sveštenika i vernika.

Doneta je odluka o obnavljanju rada Islamske zajednice Sandžaka u okviru Rijaseta IZ Srbije. Izabran je Mešihat IZ Sandžaka, koji čine profesori, teolozi i ugledni imami. Za vrhovnog poglavara izabran je Adem ef. Zilkić, imam iz Tutina. Posebnom odlukom dosadašnji reis Hamdija ef. Jusufspahić proglašen je za doživotnog počasnog reisa IZ Srbije, Imam Altun-alem džamije u Novom Pazaru, Hasib ef. Suljević, nasledio je Muamer ef. Zukorlića na mestu muftije sandžačkog, a Muhamed ef. Jusufspahić postao je muftija srbijanski. Prema podacima iz beogradskog Rijaseta, novoizabrani reis dobio je podršku polovine imama u Novom Pazaru i skoro stopostotnu podršku u Tutinu, Sjenici, Prijepolju i Novoj Varoši.

Politička pozadina?
Muamer efendija Zukorlić je moćna figura u ovom delu islamskog sveta i ima brojne prijatelje s kojima često kontaktira. U Sandžaku je uradio ono što mnogi nisu smeli ni da sanjaju. Sto dvadeset džamija ima pristojnu posetu, stotine mladića i devojaka pohađa mušku i žensku medresu, za neverovatno kratko vreme je njegovom zaslugom otvoren Fakultet za islamske studije.

Priča se da priprema formiranje Sandžačke akademije nauka i umetnosti, a nije mu strana ideja da Novi Pazar postane jedan od naučnoobrazovnih centara evropskog islamskog univerziteta, koji po ugledu na čuveni kairski Al-Azhar, planiraju da na Balkanu otvore nemački muslimani. Novi Pazar pretenduje da postane značajan centar za edukaciju muslimana.

Nedavni boravak hafiza Zejda Ismaila iz Svetske organizacije za memorisanje Kur'ana, koja funkcioniše u okviru Rabite, Svetske muslimanske lige, imao je za cilj osnivanje u Novom Pazaru škole hifza, odnosno škole za učenje Kur'ana napamet.

Zukorlićev mešihat ima impozantnu imovinu, kojom on manje- više samostalno upravlja. Tu su Fakultet za islamske studije sa zgradom i fondovima, nekoliko mekteba, nekoliko medresa, mesečni list Glas islama, Islamska humanitarna organizacija, Izdavačko preduzeće El Kelimeh, biblioteka, veoma uspešno trgovinsko preduzeće Refref i gomile novca kojima, po šerijatskim propisima, upravlja muftija.

Desetogodišnji nepomirljiv sukob sa Ugljaninom bacio ga je u političko naručje Rasima Ljajića. A, kad se duhovnik, makar i tako talentovan i uspešan kao Muamer efendija upusti u politiku, onda rizikuje da prođe kao većina političara na ovim prostorima, da bude bačen u blato, iz koga teško može da se izvuče.

Zahvaljujući pravnoj praznini, oktobarski pazarski Sabor nije mogao da smeni muftiju Zukorlića jer ga on nije ni izabrao, ali svejedno, raskol je napravljen, a s njim i velika šteta. Uticaj i ugled Muamer efendije su ozbiljno poljuljani i ugroženi i vreme će pokazati koja će od dve paralelne islamske zajednice nadvladati i nadživeti onu drugu.

Iskustva s ovih prostora ne idu u prilog muslimanima Srbije. Paralelne verske zajednice nesmetano postoje u Makedoniji i Crnoj Gori (pravoslavna), Makedonija se tek zakonom odbranila od zahteva da registruje Bektašku islamsku zajednicu, tako da je vrlo verovatno da će dve zajednice srpskih muslimana dugo trajati.

Beogradska islamska zajednica je dugo bila gotovo nemi posmatrač života u Srbiji, ali i agresivnog rasta Islamske zajednice Sandžaka. Hamdija efendija nije imao ni želje ni snage da se tome suprotstavi. Ali, sa stasavanjem njegovih sinova Muhameda i Mustafe, stvari su se promenile i Muamer efendija je dobio dostojne protivnike. Rasplamsala se borba u kojoj su obe strane gubile i dobijale.

Uz pomoć iranskog ambasadora i novca Islamske republike, Muamer efendija je „uzeo“ Vojvodinu, tradicionalna netrpeljivost prema Beogradu donela mu je prevlast u Preševu. Ali, zanet borbama na periferiji „carstva“ izgubio je u Novom Pazaru.

Od tri opštine Sandžaka s većinskim muslimanskim stanovništvom, izgubio je dve. Leđa su mu okrenuli Adem efendija Zilkić i Mustafa efendija Makić, predsednici Medžlisa, ali i najautoritativniji muslimanski sveštenici u Tutinu, odnosno Sjenici. Stanje u Novom Pazaru je pola-pola. Tako je Muamer efendija izgubio osnovni argument protiv Jusufspahića, da „nemaju vernika ni za jedan autobus“ i „da imaju samo jednu džamiju“.

I dok Jusufspahići nastoje da učvrste novostečenu prednost, Muamer efendija proziva državu i njene tajne službe i optužuje svoje dojučerašnje glavne oslonce i uzdanice da su po nalogu tajnih službi pokušali puč. A to je stara i dosta istrošena priča...

Uticaj Službe
Kad u Srbiji, a naročito u Sandžaku, želite da diskreditujete bilo koju javnu ličnost, a naročito političara, vi ga optužite da radi za UDBU ili KOS. U čitavom eks-ju socijalističkom svetu ne postoji gora optužba od te niti teži i neoprostiviji greh od tog.

Srpske tajne službe su, priča se, duboko prisutne u političkom životu Sandžaka uopšte, pa i Islamske zajednice, i pripadnost pojedinih velikodostojnika „plavoj“ ili „zelenoj“ tajnoj službi bila je nekako glavni argument u njihovom osporavanju. Takvih priča i optužbi ima koliko i dana u godini pa ih malo ko uzima za ozbiljno.

Najpre se pričalo da je Muamer efendija u vlasti službe, da je po nalogu službe i JUL-a formirao i političku partiju, nekakav Bošnjački nacionalni kongres, da je za predsednika te stranke postavio svog rođaka Umera Hodžića iz Rožaja. Govorilo se da Služba u cilju slabljenja muslimana baš preko njega podstiče sukob dva politički najuticajnija Bošnjaka, Ugljanina i Ljajića, tako što je on uvek na strani slabijeg od njih. Govorilo se da je služba ohrabrila premijera Živkovića i ministra Kneževića da odu na noge Zukorliću i odnesu mu dozvolu za rad univerziteta i da pri tome potpuno ignorišu Ugljanina kao predsednika opštine.

Onda se govorilo da je Služba ohrabrila i Albance preševske doline da se odvoje od legalne Islamske zajednice Kosova i da formiraju „separatističku“, Islamsku zajednicu Preševske doline. Govorilo se da je baš zbog uticaja službe ta zajednica ekspresno registrovana u Ministarstvu vera, tako sada na jugu Srbije paralelno postoje dve zajednice. Regularna, koja je sastavni deo IZ Kosova i koja kao poglavara priznaje Naim efendiju iz Prištine i samostalna IZ Preševske doline, koja ne priznaje nikoga i gleda da na svaki način oslabi sve što dolazi iz Beograda.

„Služba“ je sada optužena da je uz pomoć Ugljanina, Zilkića i Makića pocepala sandžačke muslimane. Da li je? Ako i jeste, ona to radi oduvek. To joj je posao. Islamska zajednica Sandžaka je pukla po istom šavu po kome svojevremeno i SDA Sandžaka, po liniji Ugljanin – Ljajić i samo po toj liniji može da se sastavi. Ali, to pomirenje niko iskreno ne želi. Naprotiv, moćni javni i tajni činioci su iz sve snage zapeli da tu pukotinu prošire i prodube. Zato pravog pomirenja neće ni biti, a i ako do njega i dođe, ono će trajati samo dok neko moćan opet ne odluči da zametne kavgu.

http://www.evropanedeljnik.co.yu/sh/184/politika/1448/